Česta pitanja

P: U kliničkoj praksi radije bih koristio jednogodišnju verovatnoću - zašto koristiti 10-godišnju verovatnoću preloma?

O: Kod mladih zdravih osoba (s niskom stopom smrtnosti) jednogodišnja verovatnoća iznosi otprilike 10% 10-godišnje verovatnoće. Stoga bi za osobu čija 10-godišnja verovatnoća preloma iznosi 40% jednogodišnja verovatnoća iznosila 4%. Pacijenti i kliničari lakše će interpretirati veće procente.

P: Imaju li faktori rizika isti značaj kod muškaraca i žena, te u različitim geografskim područjima?

O: Faktori rizika deluju slično kod muškaraca i žena u različitim zemljama u odnosu na relativan rizik. Međutim, apsolutni rizik će varirati obzirom na to da apsolutan rizik od priloma i apsolutan rizik od smrti variraju bez obzira na dob. Uz ovo, značaj faktora rizika je varijabilan zavisno o dobi (npr. porodična istorija bolesti) ili zavisno od prisustva ili odsustva drugih faktora rizika. Na primer, nizak BMI predstavlja mnogo niži faktor rizika kada se u obzir uzima BMD.

P: Klinički faktori rizika zahtevaju da odgovorite sa "Da" ili "Ne". Međutim, dva prethodna klinička preloma nose veći rizik od jednog prethodnog preloma. Zašto to nije prilagođeno?

O: Poznato je da kriva odgovora na terapijsku dozu leka postoji za mnoge kliničke faktore rizika. Uz broj prethodnih preloma, faktori rizika uključuju pušenje, korišćenje glukokortikoida i konzumaciju alkohola. S obzirom da se model zasniva na zajedničkim podacima svih kohorti koje su uključene u njegovu izradu takvi detalji nisu dostupni. To ujedno znači da je potrebno koristiti kliničko zaključivanje pri tumačenju verovatnoće. Veći broj preloma od prosečnog nosi veću verovatnoću od prikazane.

P: Klinički faktor rizika zahteva da odgovorite s "Da" ili "Ne". Međutim, visoke doze glukokortikoida per os nose veći rizik nego prosečne doze. Zašto to nije prilagođeno?

O: Ova tvrdnja je netačna, iz razloga prethodno navedenih u pitanju. Veća od prosečne doze glukokortikoida imaće veću verovatnoću od prikazane. Obrnuto, doza niža od proseka će označavati manju verovatnoću. Pomoć za podešavanje doze glukokortikoida moguće je naći u Kanis et al, 2010 (vidi bibliografiju).

P: Prethodni vertebralni prelom nosi veći rizik nego prethodni prelom podlaktice. Kako je to prilagođeno algoritmu?

O: Ne uzima se u obzir, iz razloga navedenih u prethodnom pitanju. Treba napomenuti da prethodni prelom sa izmerenim pomakom i i asimptomatični vertebralni prelom nosi otprilike isti rizik kao bilo koji prethodni prelom. Klinički vertebralni prelom, pak, nosi znatno veći rizik, (vidi popis bibliografije: Johnell et al, 2006).

P: Markeri resorpcije kostiju pokazali su korelaciju sa rizicima preloma nezavisno o BMD vrednosti. Može li se to koristiti s modelom?

O: Tačno je da su veće vrednosti indeksa koštanog pregrađivanja povezane s rizikom preloma nezavisno od vrednosti BMD-a. Trenutno ne postoji saglasnost stručnjaka kada je reč o referentnom analitu (komponenti uzorka), a i nedovoljno je iskustva o načinu njihovog ugrađivanja na svetskom nivou. Tumačenje rezultata ovih testova u domenu je kliničke procene.

P: Kako se vodi računa o etničkim manjinama?

O: Nije - uz iznimku Sjedinjenih Američkih Država i Singapura gde ima dovoljno epidemioloških podataka kako bi se napravile adekvatna prilagođavanja.

P: Moja zemlja nije predstavljena? Šta činiti?

O: Odaberite zemlju koja ima epidemiološke podatke o osteoporozi najsličnije vašoj zemlji. Primjeri visokorizičnih zemalja su Danska i Švedska. Niskorizične zemlje uključuju Libanon i Kinu. Očekuje se da će novi modeli biti dostupni u kasnijim verzijama. Lobirajte kako bi se izradio model specifičan za vašu državu ili surogat model.

P: Zašto ne mogu koristiti alat za predviđanje rizika preloma kod 30-godišnjeg pacijenta?

O: Model se temelji na stvarnim podacima dobijenim kohortnim istraživanjima na ukupnoj populaciji celog sveta unutar određenog raspona starosti. Ako unesete dob ispod 40 godina, alat će izračunati verovatnoću preloma za dob od 40 godina. Rizik se interpretira u skladu s kliničkom procenom.

P: Za kliničke faktore rizika, nisu definisane vrednosti koje nedostaju (tj. kategorija - 'Ne znam') u programu. Šta treba upisati?

O: U ovom programu ne uzimaju se u obzir vrednosti koje nedostaju. Kada se računa 10-godišnja verovatnoća, pretpostavka je da se na svako pitanje može odgovoriti (osim BMD-a). Ukoliko nemate informaciju, na primer, o porodičnoj anamnezi, odgovorite sa 'Ne'.

P: Zašto ne prijaviti verovatnoću svih preloma uzrokovanih osteoporozom? To bi dalo šire vrednosti.

O: Objediniti sve prelome uzrokovane osteoporozom je problematično zbog ograničenih informacija o njihovoj epidemiologiji. Prema švedskim podacima, uključivanje ostalih velikih (ozbiljnih) preloma uzrokovanih osteoporozom (npr., prelom karlice, ostali prelomi butne kosti i prelomi golenične kosti (lat. tibia)) povećavaju vrednosti za otprilike 10% (npr.,kod pacijenata za koje verovatnoća velikih (ozbiljnih) preloma uzrokovanih osteoporozom iznosi 5%, verovatnoća bi se mogla povećati do 5,5%). Uključivanje preloma rebara imalo bi znatno veći uticaj jer ih je teško dijagnostikovati.

P: Zašto ne uključiti padove koji su poznati kao faktor rizika za prelome?

O: Iz dva razloga. Prvi, podaci kohortne studije korišćeni za izradu modela prikazuju traume uzrokovane padom pacijenta na vrlo različite načine pa nije moguće doći do standardiziranog merenja. Drugi, mogući razlog, je da intervencija lekovima nije pokazala smanjenje rizika od preloma kod pacijenata odabranih na temelju trauma uzrokovanih padovima u istoriji bolesti. Važno je da modeli procene rizika identifikuju rizik koji je moguće smanjiti terapijom. Treba napomenuti da se FRAX temelji na uključivanju pojedinaca nezavisno o jačini njihovog rizika za traume uzrokovane padovima, stoga su padovi uzeti u obzir kod izračunavanja FRAX-a, iako se pritom ne radi o ulaznoj varijabli.

P: Zašto ste ignorisali prelome dijagnostikovane rentgenom i fokusirali se na kliničke vertebralne prelome?

O: Prethodni prelom s vidljivim pomakom ima isti značaj kao i bilo koji prethodni prelom usled fragilnosti i može biti unešen u FRAX model. Međutim rezultat ne uključuje verovatnoću frakture s vidljivim pomakom. Ovo je konzervativno mišljenje, obzirom na kontrovezno kliničko značenje preloma s vidljivim pomakom (osim za predviđanje rizika). Ipak, taj podatak ne utiče na podobnost za lečenje.

P: Kako odlučiti koga lečiti?

O: FRAX procena ne pokazuje kome treba terapija, te ovo ostaje u sferi kliničke procene. U mnogim zemljama, postoje smernice izrađene na temelju stručnog mišljenja i/ili na zdravstveno ekonomskim temeljima.

P: Koju T vrednost treba upisati u FRAX model?

O: Treba upisati T vrednost vrata butne kosti izvedenu iz referentnog standarda (NHANES III baza podataka za žensku populaciju bele boje kože dobi 20-29 godina prema preporukama SZO za T vrednost). T vrednosti iz lokalnih baza podataka ili na temelju referentnih raspona vrednosti za pojedine etničke grupe mogu dati netačne rezultate. Treba uzeti u obzir da se uzima isti referentni raspon vrednosti za muškarce (tj.NHANES III baza podataka za žensku populaciju bele rase dobi 20-29 godina). Ukoliko niste sigurni u T vrednost, upišite proizvođača dezintometra i rezultat merenja BMD-a. Prikazaće se izračunat T (SZO) vrednosti.

P: Mogu li upotrebiti BMD vrednost kuka ili lumbalnog dela kičme radije nego BMD vrednost vrata butne kosti?

O: Ne. Model je napravljen prema realnim podacima iz populacijskih kohortnih studija s dostupnim BMD vrata butne kosti. T vrednost i Z vrednost variraju zavisno o upotrebljenoj tehnologiji i predelu merenja.

P: Viđam pacijente kojima je T vrednost za lumbalni deo kičme mnogo niža od T vrednosti vrata butne kosti. Hoće FRAX potceniti verovatnoću preloma kod tih osoba?

O: Da.Treba uzeti u obzir da će FRAX preceniti verovatnoću preloma kod pacijenata kod kojih je T vrednost za lumbalni deo kričme mnogo veći nego T vrednost za BMD vrata butne kosti. Pomoć pri usklađivanju dispariteta T vrijednosti dostupna je u članku Leslie i saradnika (2010.) (Videti bibliografiju pod FRAX pomoć).

P: Stopa preloma i očekivano trajanje života se menjaju. Kako će to uticati na FRAX?

O: Značajne promene uticaće će na tačnost modela, stoga FRAX model s vremena na vreme trebaa prilagoditi.